Nedavno sam zbog jedne selotejp instalacije išao u Berlin. Bilo je to jedno jako zanimljivo iskustvo o kojem možda jednog dana ovdje nešto napišem, no sada je tema jedna skroz druga priča.
U Berlin smo išli preko Beča u kojem smo morali pokupiti još neke stvari. I tako, vozimo se mi prema Berlinu, auto nam pretrpan ljestvama, selotejpom, koferima, nama.. kad ono stajemo na granici!?! Znam ja da postoji neka granica između Austrije i Njemačke, ali ne znam zašto bi ona bila u funkciji, pa u EU-u smo. Bizarna je to situacija, i kroz glavu mi prolijeće hrpa mini paranoja.. ne volim kad me previše zaustavljaju po granicama , budi mi ružne uspomene.
Prilazi nam jedna ostarija krupnija gospođa, djeluje mi poznato, malo baca na Dropulićku, ali nije ona. Vrlo prijazno nas zamoli da izađemo iz auta, ali mi njena ljubaznost ne pomaže protiv paranoja. Pita nas odakle smo i jako se razveseli kad joj kažemo da smo iz Hrvatske.
Veli nam ona da je baš u Hrvatskoj bila dan nakon jučerašnjeg. Tad skužim tko je ona- pa to je Merkelica, njemačka premijerka. No dobro, veli se kancelarka, no nije li to isto!?
Stojimo mi tako ispred auta natrpanog selotejpom i koznačime, a ona nam, uz osmijeh od uha do uha oko vrata stavlja neku ogromnu ogrlicu. Gledam ja koji je to vrag, kad ono na ogrlici naizmjence nanizane kapule i debrecinke. Za ne povjerovat!
Merkelica nestaje da bi se vratila par sekundi kasnije sa po četiri krigle piva u svakoj ruci. I to one od litre! Fakat je spretna. Dok nam daje pive nam objašnjava da je samo par koraka dalje roštilj di ćemo nekom liku koji nosi lederhose predat debrecinke i kapule da nam ih ispeče.
Mi svi naravno oduševljeni, baš smo bili ogladnili i ožednili, no sve nam je to čudno.. Pitam ja Merkelicu kako to da se sve ovo dešava. Ona mi objašnjava da je krizna godina, i da se moraju borit za svakog turista, i ima li bolji način za izreklamirat Bavarsku od ovog kad ti krupna žena nosi gro piva i kobase. Priznaje mi i da su malo iskopirali Havaje s ovim ogrlicama. Ne mogu ne primijetit da je ovo, unatoč zaista neprivlačnoj hostesi, ipak bolje od Havaja. Tu su nas napojili i nahranili, a čak mi je i ogrlica bila ljepša od havajskih. Možda je ova i protiv uroka.
Dosta smo pričali s kancelarkom Merkel, i cijela je situacija bila toliko nadrealna da nisam ni primjetio da ona cijelo vrijeme s nama priča hrvatski. Dosta je bilo pogrešaka u njenom govoru, no to mi nije bilo čudno sve dok nije izgovorila: 'Vi svibanj iskustvo sljedeća pitanja'.
I tad sam shvatio o čemu se radi- samo google translator uzalud spominje svibanj, te je postalo očito da ona ima, baš kao u star treku, nekakav jezični prevoditelj, i to očito preko googlea. Naravno, ovo zadnje je bila kap koja je prelila kriglu, te sam zaključio da mora da je sve to san. Uštipnuo sam se, ali nisam sanjao. Onda sam, skroz prirodno, uštipnuo i kancelarku, da provjerim jel ona možda hologram, jer me više zaista ništa ne bi iznenadilo nakon što kancelarka glumi hostesu na granici.
Pljuska mi je odmah doletila, i to je bio znak da ona zaista nije hologram, ali i da je nešto opako krivo shvatila. Ja sam joj se iskreno ispričao i objasnio zašto sam ju uštipnuo, njoj je bilo ful neugodno pa se ona meni ispričavala. Nesporazum je brzo bio izglađen i zaboravljen, te mi sa granice ostaju samo lijepe uspomene. Pozdravljamo se s kancelarkom, te mi siti i pripiti nastavljamo za Berlin, u nove pobjede.
P.S. Po dobrom starom običaju, pošto je sedmi post, nedostaje sedmo slovo. Zaista nije bio neki izazov.
Nema komentara:
Objavi komentar